I reč, i glas

 Storytelling, ili usmeno pripovedanje, verovatno je najstarija literarna forma. Um više voli pisanu reč, koja mu dozvoljava da se nad njom zadrži dugo, ili da je "preleti", ili da je kritikuje i bez memorisanja jer - ono što hoću da kritikujem podvučem, pa analiziram kad hoću i koliko god hoću svaku reč. Dok um analizira, duša ćuti i čeka. Nema toga kod usmenog pripovedanja. Jednom rečeno ne može se ponoviti, jer izgovorena reč ne prenosi samo njeno značenje iz rečnika, već i stanje govrnikove duše koja razgovara s dušom gledaoca/slušaoca, dok um ćuti i čeka.

Usmeno pripvedanje podrazumeva improvizaciju, kao jam session. Za razliku od glumca koji scenu pretvara u drugi svet u kome on, dok predstava traje, živi, pripovedač ili storyteller je žitelj istog sveta kao i pubika - on je bio na drugom mestu i sada publici prenosi šta je tamo video i doživeo. Storyteller nije akter, već svedok. 

Brojniji su pripovedači koji prenose tuđe priče, uglavnom za decu. Pravi storyteller, međutim, je autor. Danas je svakako najpoznatije pripovedanje danske književnice Karen Bliksen, o kojoj je snimljen film Out Of Africa sa Meril Strip, ali maestralni pripovdači bili su i Vilijam Batler Jejts, ili Vesna Krmpotić a, kažu, i Vilijam Šekspir. Hodorovski je svoj "Mistični kabare" osmislio kao specifičnu platformu za storytelling, a najpoznatije ustanove koje neguju storytelling u svetu danas su Crick-Crack Club, Scottish Storytelling Centre, Storytelling France.

Ako vam je naporna ta engleska reč STORYTELLER, postoji za nas i jedan stari i još bolji naziv: BARD. Znate li kako izgleda kada bardovi vode književni klub i radionicu? Evo, ovako:

BG STORYTELLING CLUB "REČ i GLAS"

A pripovedanje? Pa, nijedan  snimak nije veran jer je, što već rekoh, pripovedački performans, kao i jam session, stvar trenutka - kamera "ne hvata" atmosferu i fluid koji struji između pripovedača i publike. Ali, ponešto ipak može i da uhvati:

STORYTELLING MILICA CINCAR-POPOVIĆ

TRI PRIČE