Milica Cincar-Popović

 Još nedelju dana do izbora. Teško onome ko pobedi, u svetu koji se kotrlja nizbrdo. Teško i nama u ovom svetu koji se survava, predvodiće nas ili lopovi, ili naivčine. Šta je manje zlo? Nemam pojma. Ja ću glasati za opciju sa čijim se programom slažem. Takva postoji. Ali, da li verujem da će ga i ispuniti? Ne, ne verujem. Vreme koje predstoji verovatno će zahtevati od onih koji vode državu da budu vrlo snalažljivi, hitrog uma i čvrstog morala. Kakvu će cenu platiti srpski narod ako joj vlada ne bude takva (kao što, po pravilu, nikad nije)? Ne znam.  Nadam se samo da ovaj put niko neće da uzvikuje „bolje rat, nego pakt“ i sl. Mislim da je u ovom trenutku ključno spoznati da se ljubav prema jednoj stvari ne dokazuje mržnjom prema njenoj suprotnosti. Mrzi se iz straha. Taj koncept zastrašivanja i mržnje suviše dugo vlada civilizacijom, još od rata na Kurukšetri. Čovčanstvo je postojalo   i pre toga, pa će valjda postojati i kad se ovaj mračni period završi. Glumac Alen De...

  Ima li razlike između političara i motivacionog govornika? Sličnosti su brojne: 1) I jedan i drugi se koriste neurolingvističkim programiranjem; 2) i jedan i drugi se obraćaju masama, nastojeći da budu harizmatični; 3) i jedan i drugi obećavaju bolji život; 4) ni jedan ni drugi nisu dužni da ispune svoja obećanja, jer ako se željeni ishod ne ostvari, ili ste krivi vi, ili posebne okolnosti; 5) i jedan i drugi govore kako treba živeti tj. "sole pamet" ljudima. Razlika je, možda, u stepenu odgovornosti. Motivacioni govornik, ako ga uhvate da ne praktikuje svoje učenje, može da otane bez posla, loš glas se daleko čuje. Političar tu ima više lufta. Ako baš mnogo zabrlja, promeni patiju i izjavi kako je za prethodne neuspehe ili malverzacije bila kriva prethodna partija. Meni  je zanimljivo, zašto i jedni i drugi postoje? Zašto neki lljudi, koji su u manjini, imaju potrebu da vode, dok većina ima potrebu da sledi?  Sve mi je to strašno naporno. Uz to, nervira me kad mi neko ...

 Kakva hladnoća! Sneg u martu je sasvim uobičajena stvar, ali ova hladnoća je neobična i za zimu. Kao iz groba. Termometar kaže da je -2, ali moje kosti kažu da su se i elektroni ukočili. Imam jednu tajnu da podelim s vama: isključila sam radijatore u stanu još kad je počela zima. Grejem ga po potrebi, dovoljno da mogu da sedim lagano obučena, ali nedovoljno da mi se mozak rastoči. Stalna toplota je najbolje sredstvo za razbljuzgavanje mozga. Za kritičku misao - ma. misao uopšte - potrebno je kretanje. I prilagošavanje različitim temperaturama je kretanje, energetsko kretanje. Ako toga nema, mozak se opusti. - Jao, rat u Ukrajini! - Mmmm da, mogao bih malo da teoretišem na tu temu... - Izbori u aprilu! - Hm, hm... E, ova izjava mi se sviđa... I tako dalje. Znate li ono čuveno pitanje, koliko puta neko može da te slaže, pre nego što prestaneš da mu veruješ? Pa, beskonačno mnogo puta, pod uslovom da mu pomažu konstantno usijani radijatori. Zato je u Sovjetskom Savezu grejanje po stan...

 Kakvi blesavi dani! Razmišljam danas, šta je smak sveta? Rapad planete? Pa ne, zašto bi propast čoveka morala da poremeti svemir? Jer, kad kažemo "svet", mislimo na životni prostor koji je čovek kreirao. Šta se desilo 21. decembra 2012?  Čovečanstvo je odahnulo, jer je planetea ostala čitava? Ako mi nešto nikad neće postati jasno, to je bezgranična egocentričnost većine ljudi, čak i oih koji delluju vrlo pametno. Po  meni, 2012. godine se jeste desila apokalipsa. Snage koje su držale konstrukciju sveta, počele su da se zamenjuju, jedna po jedna, imitacijama. Tako svet više nije isti. Njegova unutarnja konstrukcija je promenjena. Proces je počeo 2012. godine  (20-30 prethodnih godina su bile priprema).  Osnovni pokazatelj nepostojanja starih konstruktivnih greda, je vladavina kiča. Ne bi bilo danas nijednog muzeja, nijedne opere, da su aktuelna merila vrednosti vladala i pre te 2012. Ne mislim na kič samo u umetnosti, već i politici, obrazovanju... Od rata u Ukr...