Milica Cincar-Popović

Ko danas nije depresivan, taj nije normalan. U cilju širenja nenormalnosti, baš ću raditi na tome da razbijem depresiju, i svoju i tuđu. Za početak, evo jedne fotografije iz Ukrajine - ne kako ne želimo da jeste, već kako treba da bude: Ukrajina je zemlja s najlepšim zamkom na svetu, a Rusija je zemlja u kojoj nastaju najlepše bajke. Zar se nacije koje su stvorile toliku lepotu mogu olako tumačiti? Stari Grci su znali da je smeh jedina odbrana od demona. Nama danas treba nešto racionalnije. Na primer, da razumemo. Samo što ni mediji ni kafanski azgovori nemaju za cilj da razjasne, nego da još više umrse. Eh, ljudi... Vi što sedite po kafanama, ili diskutujete s komšilukom uz kafu, a možda i onako usput, u samoposluzi - baš ste mnogo pametni, sve vam je jasno u vezi s Rusijom, Ukrajinom, vakcinama i poskupljenjima? Zanimjivo. Pa što onda nešto ne učinite? Što se sekirate - sve vam je jasno, vi ste iznad tog problema. Ili, ipak niste? Ili vam strah ipak žvaće rep, a mozak radi kao mašina...

  Dobila sam preko e-pošte predavanje Karoline Mis ( Caroline Myss ), sa nazivom: Ne budi pasivna snaga u ovoj eri. U ovoj? Nikad nije trebalo biti pasivna snaga, ni u jednoj eri. Ali, Karolina je u pravu – nalazimo se u samom središtu preokreta. Čovečanstvo se nalazi na skretnici koja nema dve-tri fiksne pozicije, ili-ili, već može da se otvori pod bilo kojim uglom i nastavi prugu u bilo kom pravcu. Voz čovečanstva može da promeni trasu; malo guposti, puno bahatosti, ndovoljno pameti mogu i da ugase nekad prometne stanice i ostave ih, kao praznu ljušturu. Čovečanstvo je to koje otvara skretnice i zatvara stanice, a ne viša sila. Zato, ako znamo koju i kakvu trasu hoćemo, nikako nije vreme da budemo pasivni; vreme je istovremeno i za borbu protiv, i za borbu za. To se odnosi na sve, na bukvalno svaku sferu delatnosti. Ja ću, za početak, ovako: Došla sam na ideju da počnem da delim s vama moje bube, prakse, navike – ne znam da li ih mogu nazvati jednim imenom – za koje sam do sada...